sterilitet

Sterilitet kod žena možemo podeliti na primarni i sekundarni.

Primarnim sterilitetom zovemo zovemo situaciju gde žena nikada nije ostvarila trudnoću, a u sekundarni svrstavamo žene koje su barem jedan put u životu imale trudnoću.

Suočavanje sa ovim problemom počinje razgovorom sa lekarom, a daljim procesom se dolazi i do sofisticiranih metoda asistirane reprodukcije, a savremene ordinacije poput Ginekološke ordinacije Beograd, pacijentkinjama nude najsevremenije metode dijagnostike i tretmana bračne neplodnosti.

Na neplodnost utiče mnogo faktora, a ako bi se oslonili na statistiku došli bi do sledećeg zaključka: muški faktor steriliteta učestuje u 25-40% slučajeva, ženski faktor je u 40-55% slučajeva, zajednički faktor u 10% slučajeva i nerazjašnjena neplodnost, poznatija kao idiopatska neplodnost, se javlja u 10% slučajeva.

Ova statistika govori da je ženski sterilitet u velikom procentu uzročnik bračne neplodnosti, pa je od izuzetno velikog značaja prevencija kod žena.

Muška neplodnost

Na mušku neplodnost utiču sledeći faktori:

– posttestikularni uzroci (oštećuju izvodne kanale i uzrokuju polnu disfunkciju),

– infekcije (hronični prostatitis, epididimitis i orhitis),

– imunološki uzorci,

– predtestikularni uzorci (hipotalamičko hipofizni poremećaj kao i poremećaje u hormonskoj podršci spermatogeneze)

– i testikularni uzroci neplodnosti.

 

Ženska neplodnost

Kod ženske neplodnosti utiču sledeći faktori:

– tubarni faktor neplodnosti (zapušeni jajovodi),

– hroničan izostanak ovulacije ( 30-40 % slučajeva)

– i idiopatska neplodnost.

Ovo je vrlo bitan deo života za jedan par, pa se daje posebna podrška, a samo ispitivanje započinje jednostavnim operacijama tj dijagnostičkim metodama, a one složenije se ostavljaju za kraj.

Spermogram je metoda kojom se na najbrži i najjednostavniji način isključuje muška neplodnost kao uzrok bračne neplodnosti.

Za normalan broj spermatozoida smatra se veći broj od 20 miliona/ml spermatozoida.

Da bi se trudnoća ostvarila mora barem polovina od navedenog broja spermatozoida da bude dobro pokretna, ali to nije dovoljno, već treba da zadovolji i morfologiju.

Kod muškaraca posle 55 godine drastično opada fertilnost.

Spermogramom se prlično precizno utvrđuje pokretnost spermatozoida i njihova morfologija. Vrsta brisa koji se radi nakon odnosa je poskoitalni test, a cilj je ispitivanje vitalnosti i imunološkog svojstva spermatozoida u cervikalnoj sluzi žene.

Za ovaj test je poželjno da se radi sredinom menstrualnog ciklusa, pošto se tada očekuje i ovulacija.

Pored navedenih testova mogu se uraditi i:

  • ispitivanje hormonskog statusa,
  • citohormonska analiza vaginalnog epitela,
  • folikulometrija,
  • biopsija i
  • histološka analiza endometrijuma i FERN test (procena estrogenskog efekta na cervikalne žlezde u preovulatornoj fazi ciklusa).

Kada je situacija takva da pacijent ima potpuno odsustvo spermatozoida u ejakulatu (azoospermia) ili u slučajevima kada nema pokretnih spermatozoida, može se uraditibiopsija testis, a na taj način se dolazi do spermatozoida koji se mogu upotrebiti prilikom vantelesne oplodnje.

Intervencija se radi u anesteziji, a uzorak se može i zamrznuti.

Kada ne postoji drugi način da se reši problem bračne neplodnosti predlaže se vantelesna oplodnja, gde je cilj poboljšanje oplodnih mogućnosti para.

Ovom metodom se ostvaruje kontakt spermatozoida i jajnih ćelija, skraćuje se put njihovog spajanja, a cilj je dovesti ih u neposredni kontakt.

Cilj ovakve metode je izazivanje ovulacije, a zatim dovođenje spermatozoida u blizinu jajne ćelije.

Prilično popularna i rasporostranjena metoda u rešavanju bračne neplodnosti je inseminacija, metoda koja je počela da se primenjuje 40-tih godina,a predstavlja uzimanje semena i njegovo artificijalno unošenje : šupljinu materice transcervikalnim putem (intrauterina inseminacija), cervikalni kanal (cervikalna inseminacija) i jajovod transcervikalnim putem (intratubarna inseminacija).

Ova metoda se može primeniti I biti jedan od odličnih vidova lečenja za parove koji imaju blaži oblik muškog steriliteta, idiopatska neplodnost i problem sa ovulacijom. Izuzetno važan faktor kod ove metode je tajming, pošto se ova metoda mora izvesti pre ili neposredno posle ovulacije. Postoji više metoda koje lekar koristi da bi utvrdio tačan termin za inseminaciju. Jedna takva metoda je određivanje luteinizirujućeg hormona.